Овогодишња 16. по реду манифестација„Европска недеља региона и градова 2018“, коју организују Комитет региона и Генерални директорат за регионалну политику, и која је одржана у периоду од 8-11. октобра 2018. године у Бриселу, одвијала се под слоганом „За јаку кохезиону политику Европске уније после 2020”, а програмски део манифестације се посебно фокусирао на 3 тематске целине: 1. Територијални развој (регионални, урбани, рурални); 2. Будућност кохезионе политике, ЕУ буџет; 3. Едукација, култура и омладина.

Покрајинска делегација је присуствовала званичној церемонији отварања Европске недеље региона и градова, дана 8. октобра 2018. године, на којој је говорио председник Европске комисије Жан Клод Јункер, комесар за регионалну и урбану политику Корина Крету и председник Комитета региона Карл Хајнц Ламберц.
 

Потписивање споразума о разумевању између Привредне коморе Војводине и Уније валонских привредника и индустријалаца

У Бриселу су, у просторијама Мисије Републике Србије при ЕУ, дана 8. октобра 2018. године, споразум о разумевању потписали председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић и председник Уније валонских привредника и индустријалаца Филип Суинен.

Обележавања Дана Војводине у Бриселу - Пријем „Vojvodina Great for Business, Great for Life“

У Мисији Републике Србије при Европској унији, дана 8. октобра 2018. године, одржан је пријем „Vojvodina Great for Business, Great for Life“, на коме су представљени потенцијали Војводине представницима европских институција из различитих надлежности, дипломатског кора, других регија и градова, партнера АП Војводине, привредницима и представницима привредних организација из Белгије, Италије, Пољске, Аустрије и других земаља, а у заједничкој организацији Покрајинске владе, Скупштине АП Војводине, Фонда „Европски послови” АП Војводине – Канцеларије АП Војводине у Бриселу и Развојне агенције Војводине, у сарадњи са Министарством спољних послова Републике Србије.

Домаћини су били амбасадор Ана Хрустановић, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић и покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Огњен Бјелић. У уводном програму пријема, званицама су се обратили домаћини, а затим је приказан промотивни филм о АП Војводини, њеним потенцијалима, који на интерактиван начин пружа најважније информације о економском развоју, туризму, култури, технолошким и научним достигнућима у покрајини. У оквиру програма пријема наступио је и бенд „Lazar Novkov & Frame Orchestra”. 
Међу виђенијим званицама на пријему били су известилац ЕП за РС, уједно и председавајући Спољнополитичког комитета ЕП (АФЕТ) Дејвид Мекалистер, председавајући Института региона Европе (ИРЕ) и члан Комитета региона Франц Шаусбергер, посланик ЕП Андор Дели, директор секретаријата ЦЕФТА Емир Ђикић, председник Уније валонских привредника и индустријалаца Филип Суинен.

Радионица „Одговор на изазове 21. века иновативним мерама“

У оквиру Европске недеље региона и градова 2018, АП Војводина је преко Фонда „Европски послови АП Војводине” – Канцеларије Војводине у Бриселу узела учешће у регионалном партнерству под називом „Европа могућности“ са регионима: Венето, Марке, Фриули Венеција Ђулија, Лацио и Ломбардија (Италија), Норланд (Норвешка), војводства Поморски и Кијавско-поморски (Пољска), Унија општина регије Атика (Грчка) на радионици под називом „Одговор на изазове 21. века иновативним мерама“, дана 9. октобра 2018. године, у Building Arts 56 у Бриселу.

У првом делу радионице, учеснике су поздравили Фабио Урбинати (саветник, Савет регије Марке, Италија), Роберто Ћамбети (председник Савета регије Венето, Италија), Петер Кајзер (гувернер регије Корушка, Аустрија), Рафаеле Катанео (министар за животну средину и климатске промене регије Ломбардија, Италија), Роберти Пјерпаоло (министар регије Фриули Венеција Ђулија, Италија), Роберто Виола (Европска комисија, Генерални директорат за комуникацију, мреже, садржај и технологију) и Христос Папоус (градоначелник општине Фили и Ано Лиосиа, Грчка). 
Након поздравних говора, уследила је панел дискусија о изазовима 21. века са којима се Европа сусреће, као и одговорима кроз иновативне мере. Карло Полидори је учесницима представио пројекат СКРИН - синергију циркуларне економије у европским регијама. У овом пројекту, који је започео у новембру 2016, учествује 17 европских регија. Како је Полидори истакао, овај пројекат је пример како циркуларна економија подржава кохезиону политику. Након тога, проф. Сузане Елсен са Слободног универзитета у Болцану је публици представила социјалну пољопривреду. Реч је о принципу у којем се социјалне потребе стављају у контекст пољопривреде, тј. пружање приступа здравственим и социјалним услугама циљној групи кроз пољопривреду, са акцентом на планинска подручја и Алпе. Марек Свинарски из гдањског водовода је презентовао иновације у управљању водама и отпадним водама применом принципа кружне економије. Са иновацијама из Пољске је публику упознао и Михал Королко, Агенција за регионални развој у Регионалном удружењу Торуна Екип из Кујавско-поморског региона, са примерима употребе биотехнологије. Терје Стабаек из Нордланд регије из Норвешке је дао пример употребе принципа циркуларне економије у индустријским кластерима у Норвешкој, као земљи изван ЕУ.
Највеће интересовање публике је привукла презентација Биосенс института коју је одржала проф. Весна Црнојевић-Бенгин. Јединствен мултидисциплинарни спој пољопривредне производње и употребе ИТ технологија је оно што Биосенс чини јединственим и у Европи, и поље где је Војводина лидер у европским оквирима.
 

Радионица „Регије и градови за омладину“

У Мисији Републике Србије при ЕУ је дана 10. октобра 2018. године одржана радионица „Регије и градови за омладину“ као додатни догађај у оквиру Европске недеље регија и градова. 

Окупљене је поздравила Јадранка Вуковић Јонсон из Европске комисије, ГД за образовање, омладину, спорт и културу, која је представила могућности финансирања омладинских пројеката преко Еразмус+ програма. Након тога су уследиле презентације пројеката који решавају изазове са којима се сусрећу млади из регија јужне Шведске, Осла, Венета и Марибора. Главни циљ који је заједнички за све ове пројекте је изнаћи најбољи начин на који може да се унапреди положај младих. Европа се сусреће са демографским променама, и млади људи су посебно погођени, без обзира да ли се налазе у малом селу или у великом граду. Кроз дискусију су учесници могли да размене мишљења на ову, дугорочно важну, тему. На крају је Валентина Антић, координаторка за међународну сарадњу представила „OPENS2019“, Нови Сад - Омладинску престоницу Европе за 2019. Гости су могли да сазнају поједине изазове које има новосадска омладина, као и шта је све то шта ће их очекивати током 2019. године, када Нови Сад понесе ову ласкаву титулу.

Радионица „Кохезија за проширење - перспектива за јачу Унију“

Директорка Фонда „Европски послови“ АП Војводине Видосава Ендерић била је панелиста на радионици „Кохезија за проширење - перспектива за јачу Унију“ коју је организовала Скупштина европских региона у оквиру Европске недеље региона и градова у Бриселу дана 11. октобра 2018. године. 

Поред ње, на панелу су говорили и Жан Пјер Халкин, (шеф Одсека за макрорегије, транснационална/међународна сарадња, ИПА, проширење, Генерални директорат за регионалну и урбану политику, Европска комисија), Франко Јакоп (члан Европског комитета региона, регионални саветник и председник Регионалног савета Фриули Венезије Ђулије) и Ана Мађар (потпредседница Скупштине европских региона и члан Европског комитета региона). 
У контексту све интензивнијих дебата и преговора о новом буџету ЕУ и будућој кохезионој политици након 2020. године, заједно са обновљеном посвећеношћу Европске уније за Западни Балкан, ова радионица је разматрала улогу кохезионе политике у јачању процеса проширења у региону. Говорници су се сложили да је политика кохезије помогла приближавању Западног Балкана ЕУ, посебно Србији која је лидер у прикључењу Западног Балкана ЕУ са оквирним датумом придружења у 2025. 
Како је Видосава Ендерић истакла, ЕУ је активно подржавала Западни Балкан инструментима за претприступну помоћ. Војводина је захваљујући свом повољном географском положају у могућности да користи четири програма прекограничне сарадње (са БиХ, Хрватском, Мађарском и Румунијом), два програма транснационалне сарадње (Дунавски и Адрион програм), као и остале програме ЕУ (Еразмус+, Хоризонт, Козме и друге). У АП Војводини је максимални степен искоришћености ових доступних инструмената, а Фонд „Европски послови“ АП Војводине наставља да активно подржава јачање капацитета војвођанских институција за коришћење доступних програма. Кроз претприступну помоћ и њену усклађеност са циљевима кохезионе политике, ЕУ подржава Србију и олакшава постепен прелаз из земље кандидата ка земљи пуноправној чланици ЕУ - закључила је Ендерић.